Bakšiš ili napojnica - poreski tretman i oporezivanje

Bakšiš ili napojnica je oporezivi prihod 

Bakšiš ili napojnica postoji kao pojava otprilike otkako su Feničani izmislili novac. Uostalom, bakšiš je reč turskog porekla što samo po sebi govori koliko je dugo u upotrebi kod nas. I tada i danas, bakšiš je u stvari bio i ostao način da se plaćanjem veće sume od zaračunate, zahvalite na kvalitetu pružene usluge. 

Moderna forma bakšiša ili napojnice

Smisao i svrha bakšiša nisu se promenili od spomenitih Feničana pa sve do naših dana. Promenili su se samo načini na koje je moguće dati (ostaviti, platiti) napojnicu. Naime, primenom modernih IT rešenja sada je moguće bezgotovinski platiti račune pre svega pomoću POS terminala. Slično važi i za napojnice. Iza takvog plaćanja napojnice, jasno ostaju finansijski „tragovi“. To znači da nadležni organi mogu pratiti taj tok novca, kao i izmirenje propisanih poreskih obaveza. I to su isti ti organi ugrubo i razjasnili kroz svoje mišljenje u vezi poreskog tretmana takvih prihoda. Objasnićemo detaljno malo kasnije.

Bakšiš i naplata fiskalnog računa

Prvo i osnovno pravilo:
Iznos transakcije na bankarskom POS terminalu ne sme premašiti iznos iskazan na fiskalnom računu!

Neusklađeno plaćanje može prouzrokovati sledeće posledice:

• Naplata većeg iznosa od fiskalnog računa može se tretirati kao neevidentiran promet, što povlači ozbiljne posledice od strane nadležnih organa.
  
  
• Ako se na bankarskom POS terminalu unese iznos veći od onog na fiskalnom računu, ugostiteljski objekat nema validno pokriće i može izgubiti reklamaciju ukoliko kupac pokrene proces reklamacije. Zbog toga banke u praksi zahtevaju da se uvek unosi tačan iznos sa fiskalnog računa, jer u suprotnom reklamacija gotovo sigurno ide na štetu ugostitelja.

Ukoliko se bakšiš naplaćuje platnom karticom putem specijalizovane platforme, radi se o posebnoj platnoj transakciji koja nije povezana sa fiskalnim računom. Ovakav način naplate dozvoljen je i zvanično prepoznat od strane Ministarstva finansija kroz posebno mišljenje:

Ministarstvo finansija (MF), iako ne prvi put, početkom februara 2024. godine oglasilo se o ovom problematičnom pitanju izdavanjem mišljenja u kojem je konstatovano da ostvarena sredstva fizičkih lica, zaposlenih u ugostiteljskim objektima, po osnovu napojnica (restoranima, hotelima, kafeterijama, barovima, ali i svim drugim oblicima poslovanja u kojima zaposleni mogu da dobiju napojnicu), dobijenih od korisnika uslužne delatnosti plaćanjem putem platne kartice preko specijalizovane platforme, predstavljaju prihod koji podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na druge prihode, saglasno čl. 85. i 86. Zakona o porezu na dohodak građana (u nastavku teksta: ZPDG), kao i da se na tako ostvarena sredstva ne plaća porez na nasleđe i poklon u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu.

Bakšiš ne može da se plati:

Ono što je ključno za vas je da znate da napojnica NE MOŽE da se plati:

• kao stavka na fiskalnom računu (makar je i nazvali drugačije)
• uvećanjem iznosa na bankarskom POS terminalu za vrednost bakšiša (neslaganje između fiskalnog računa i naplaćenog iznosa).
  
  

Bakšiš može da se plati:

Postoje dva osnovna modaliteta plaćanja napojnice:

• gotovinom
• platnom karticom preko specijalizovane platforme - koje prosleđuju novac na račun fizičkog lica (konobara) uz naplatu dogovorene provizije

Kada se bakšiš plati gotovinom, on ostaje neuhvatljiv za poreske organe. To nije slučaj kod druge varijante. Zato je interesantno razmotriti kompletnu proceduru i poreski tretman bakšiša pri scenariju kada se napojnica plaća platnom karticom preko specijalizovane platforme.

Iako primena ovog digitalnog alata povlači sa sobom neke dileme, za očekivati da (u bližoj ili daljoj budućnosti) njihova primena postane sve masovnija. Pogotovu ako se uzme u obzir sveopšti trend povlačenja keša iz tokova plaćanja.

Scenario plaćanja bakšiša preko specijalizovane platforme

Kada gost želi da plati napojnicu platnom karticom, on to radi preko specijalizovane platforme za bezgotovinsko plaćanje bakšiša. Takve platforme funkcionišu kao posrednici između onog ko plaća napojnicu (gost) i primaoca napojnice (konobar). Podrazumeva se da postoji potpisani ugovori između privrednog društva koje je vlasnik specijalizovane platforme i fizičkih lica koja koriste njihove usluge (konobari). Tu se međusobno regulišu sva prava i obaveze.

Scenario je sledeći: uz pomoć nekog modernog IT rešenja (najčešće QR kodom ili POS terminalom) moguće je platiti napojnicu u iznosu koji gost želi. Ta sredstva idu na tekući račun privrednog društva koje je vlasnik platforme i pružaoc usluge (ugostiteljski objekat) nema ništa sa time. Nakon odbijanja dogovorene provizije, preostala sredstva se transferišu na račun fizičkog lica (konobara). Podrazumeva se da svaki primalac napojnice (konobar) ima svoj nalog na specijalizovanoj platformi. E sada, iako ovde ima prostora za razne dileme, u suštini primalac napojnice treba da izmiri sve pripadajuće poreske obaveze podnošenjem poreske prijave.

Nadležni poreski organi su kroz svoja tumačenja (mišljenja) dali bliža razjašnjenja poreskog tretmana bakšiša.

Poreski tretman bakšiša (napojnice)

U nedavno izdatom Biltenu stručnih mišljenja, nadležni poreski organi su izneli stav da bakšiš treba tretirati kao i svaki drugi prihod. To znači da napojnica potpada pod ostale prihode i da se oporezuje sa stopom od 20%. 

Po istom tom mišljenju, odbačena je ideja da se napojnica tretira kao imovina, odnosno definisano je da ona ne podleže porezu po Zakonu o porezu na imovinu (ne plaća se nikakav dodatni porez).

Znači, na svaku napojnicu treba platiti porez, ali su one plaćene kešom praktično neuhvatljive za poreske organe. Kada se napojnica plati preko specijaliozovane platforme, ona je lako vidljiva nadležnima. Iako ovo nije idealno uređeno područje, suština je da tako uplaćena napojnica povlači za sobom i poreske obaveze. One padaju na teret primaoca napojnice (konobara), odnosno on mora da podnese poresku prijavu i izmiri potraživanja države po tim osnovama. 

Prenosimo Vam integralni deo mišljenja nadležnih poreskih organa koji se odnosi na regulisanje poreskog tretmana napojnice:

MIŠLJENJE MINISTARSTVA FINANSIJA

broj 371749 2023 10520 004 001 011 004 od 8.2.2024.

„Odredbom člana 85. stav 1. tačka 16) ZPDG propisano je da se ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom, a naročito svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.

Osnovica poreza na drugi prihod je oporezivi prihod koji čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno odredbi člana 85. stav 3. ZPDG.

Porez na dohodak građana na druge prihode plaća se po stopi od 20%, saglasno odredbi člana 86. stav 1. ZPDG.

Imajući u vidu navedeno, kako novčana sredstva po osnovu napojnice ne predstavljaju deo prihoda ugostiteljskog objekta ili drugog privrednog subjekta (čiji zaposleni može da dobije napojnicu - primalac napojnice) s obzirom da su od davalaca napojnice (lica koja su zadovoljna uslugom koja im je pružena od određenog zaposlenog - primaoca napojnice) namenjena tom zaposlenom, smatramo da tako ostvarena sredstva fizičkog lica po osnovu napojnice predstavljaju prihod koji podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na druge prihode saglasno čl. 85. i 86. ZPDG.

Prema tome, novčana sredstva koja po osnovu napojnice ostvaruju fizička lica pa predstavljaju prihod tih lica koji podleže oporezivanju porezom na dohodak građana, izuzeta su od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. To znači da se na tako ostvarena sredstva ne plaća porez na nasleđe i poklon.“

Posledice ovakvih zakonskih rešenja

Posledice su takve da se ogromna većina napojnica još uvek plaća u kešu. Iz ugla primaoca napojnica (konobara) situacija je jasna. Naravno da im je draža opcija plaćanja napojnice u kešu, jer zadržavaju kompletan iznos za sebe. Bez previše bojazni od posledica. 

Za očekivati je da se situacija polako menja, jer sve više gostiju sa sobom uopšte ne nosi keš. Da ne pričamo o stranim turistima koji imaju kulturu ostavljanja bakšiša, ali u bezgotovinskom obliku. Ako konobari moraju da biraju između toga da ne dobiju ništa (kao napojnicu) ili da dobiju bakšiš na koji moraju da plate porez, izbor će biti lak.

Šta je to kuver i da li je to opcija za bakšiš?

Kuver i bakšiš nisu isto. 

KUVER (prema francuskom couvert) je usluga koju naplaćuju neki restorani. Formalno on predstavlja nadoknadu za aranžiranje stola za kojim sedite (postavljanje čaša, escajga, tanjira, hleb i grickalice dok čekate glavno jelo). Iskazuje se na fiskalnom računu i podleže svim pravilima oporezivanja kao bilo koja druga izvršena usluga.

Stvar je politike restorana kako će taj prihod, nakon plaćanja poreza, dalje raspodeliti. To može biti bonus prihod za osoblje (ravnopravno, po smenama…). U tom slučaju, taj bonus prihod za zaposlene se tretira kao zarada i na njega mora da se plate svi pripadajući porezi i doprinosi.

Upravo iz tih razloga kuver nije bakšiš ali može biti opcija za isplatu bonusa zaposlenima.

Kako stoje stvari sa napojnicama u zemljama u okruženju?

Manje-više je slično u svim zemljama u okruženju, ali i šire. Čak i ako se oporezuje bakšiš u kešu, on uglavnom ostaje neuhvatljiv za poreske organe. I tu bi svaka kontrola ili nadzor bio teško primenljiv (narodski rečeno: Skuplja Dara nego mera). 

U Hrvatskoj i Sloveniji takođe postoje preporuke nadležnih organa u vezi bezgotovinskih načina plaćanja napojnica. U zemljama evropske unije bakšiš dobijen u kešu negde je potpuno neoperezovan (Nemačka, Španija...) a negde može biti već uračunat u račun (u Francuskoj se to zove „service compris“, a u Italiji „coperto“). 

Jedino u SAD i Kanadi konobar je zakonski dužan da prijavi sav bakšiš i da poslodavac to vodi kao prihod. Tamo je duboko ukorenjena kultura ostavljanja bakšiša, ali i prijava istog poslodavcu. I konsekvence su sasvim drugačije u odnosu na naše okruženje.

Zaključak

Moderne tehnologije i POS rešenja, polako ali sigurno menjaju način plaćanja napojnice. Taj trend se neće promeniti. Naprotiv. Kartice, digitalno plaćanje, platforme, moćni POS sistemi za ugostiteljstvo... - biće sve zastupljeniji. 

Zato je veoma važno da se pripremite za promene koje će uskoro postati standard. Onaj ko se na vreme prilagodi - biće u prednosti u odnosu na konkurenciju.